Usvojen je novi Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 52/2019 - dalje: Zakon).

Opšte je pravilo da je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava prodavac, odnosno prenosilac prava svojine na objektu. Dakle, u slučaju prenosa prava svojine na objektu po osnovu ugovora o prodaji, obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac, iako u praksi, najčešće, ekonomski teret tog poreza snosi kupac.

Međutim, u sledećim slučajevima obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je sticalac objekta:

Pitanje:

Kupili sam licencu za korišćenje softvera. Licencu smo kupili od pravnog lica koje je rezident Švajcarske. Da li smo u obavezi da platimo porez na dobit po odbitku?

Saglasno odredbi člana 10. stav 1. tačka 4) Zakona, poreski dužnik, u smislu ovog zakona, je lice koje u računu ili drugom dokumentu koji služi kao račun (dalje: račun) iskaže PDV, a nije obveznik PDV ili nije izvršilo promet dobara i usluga.

Prema odredbi člana 44. stav 3. Zakona, lice koje iskaže PDV u računu, a nije obveznik PDV ili nije izvršilo promet dobara ili usluga, duguje iskazani PDV.

Ako obveznik PDV u računu iskaže manji PDV od onog koji u skladu sa Zakonom duguje, dužan je da plati PDV u skladu sa Zakonom, što znači da treba da ispravi račun i da u poreskoj prijavi PDV za poreski period u kojem je izvršio promet (ili primio avans) po osnovu kojeg je izdao pogrešan račun, iskaže pravilno obračunati PDV.

Prema odredbi člana 44. stav 1. Zakona, ako obveznik PDV iskaže veći PDV od onog koji u skladu sa ovim zakonom duguje, dužan je da tako iskazan PDV plati, dok u novom računu ne ispravi iznos PDV. U tom slučaju obveznik PDV može da ispravi račun i iznos PDV koji je više iskazao, a prema odredbi stava 2. istog člana Zakona, ispravka PDV vrši se u poreskom periodu u kojem je izdat račun sa ispravljenim iznosom PDV.

Pitanje:

Kao preduzetnik sam se opredelio za isplatu lične zarade, međutim ličnu zaradu ne isplaćujem već samo plaćam doprinose na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa (doprinos za PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti). Da li ja, kao preduzetnik, ako bi isplaćivao ličnu zaradu, mogu da utvrdim visinu neto lične zarade u iznosu koji je niži od minimalne neto zarade zaposlenog - 155,30 dinara po satu?

Na samom početku primene aktuelne verzije odredbe člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, jedno od najspornijih pitanja prilikom tumačenja da li se neki promet smatra prometom iz oblasti građevinarstva, bilo je određivanje da li se usluge održavanja zgrada smatraju uslugama iz oblasti građevinarstva. Naime, u praksi se veoma često ugovara pružanje usluga održavanja zgrada na duži vremenski period, pri čemu se ugovara paušalna naknada (najčešće na mesečnom nivou).

Kada je u pitanju utvrđivanje da li se neki promet smatra iz oblasti građevinarstva treba obratiti pažnju da prilikom tumačenja Klasifikacije delatnosti propisane Uredbom o klasifikaciji delatnosti ("Sl.glasnik" RS, br.