Nakon što je 30. jula 2019. godine počeo da se primenjuje novi Zakon o trgovini („Sl.glasnik RS“, br. 52/2019) veliku zabunu je izazvalo pitanje da li postoji osnov da se račun izdat od strane obveznika PDV smatra neispravnim ukoliko pored elemenata iz člana 42. Stav 2. Zakona o PDV ne sadrži podatke o matičnom broju izdavaoca računa, odnosno ukoliko je u pitanju roba u prevozu ako npr. račun otpremnica ne sadrži podatak o matičnom broju kupca.

Veliki broj privrednih subjekata (privredna društva i preduzetnici) ima problem sa evidentiranjem prekovremenog rada zaposlenih. Prvo zbog neutvrđivanja formalno-pravnog osnova za prekovremeni rad, a kasnije taj problem prerasta u suštinski jer se radnicima, kojima je bez formalno-pravnog osnova određena obaveza prekovremenog rada, taj rad ne plaća. Izmene Zakona o radu iz 2017. godine to pitanju su regulisali.  

Vlada Srbije će predložiti da se minimalna cena rada poveća za 11,1 odsto u 2020. godini. To znači da će minimalna cena rada po radnom času sa 155,3 dinara, koliko sada iznosi, biti 172,5 dinara po radnom času. Pored toga najavljeno je da će od 1. januara 2020. godine poreska olakšica sa 15.300 dinara, koliko sada iznosi, biti povećana na 16.300 dinara.

Trošak čekanja na granici (auto-dani), kod izvoza dobara, predstavlja naknadu koju prevoznik potražuje po osnovu troškova koje je imao po osnovu prevoza dobara koja se izvoze. Takva vrsta troška predstavlja zaračunat troška glavne usluge prevoza dobara u vezi sa izvozom. To znači da se na takvu naknadu ne obračunava PDV, s obzirom da se i na glavnu uslugu prevoza dobara koja se izvoze ne obračunava PDV, u skladu sa članom 24. stav 1.

Navedeni tretman treba analizirati iz ugla tri zakona, i to: Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr.

Nije redak slučaj da  obveznici na fiskalnom isečku  iskažu veći iznos PDV od iznosa koji je trebalo iskazati. Na primer, obveznik je izvršio promet dobara na malo koji se oporezuje po posebnoj stopi PDV, a obveznik u fiskalnom isečku iskaže PDV po stopi od 20%. Takođe, u praksi se dešava da lice prestane da bude obveznik PDV, ali u memoriji fiskalne kase ne promeni oznaku, pa i dalje izdaje fiskalne isečke sa obračunatim PDV.

Pitanje:

Kao fizičko lice dao sam saglasnot jednom privrednom društvu da može deo mog ličnog imena (u pitanju je prezime) da koristi kao poslovno ime društva. Saglasnost sam dao pismeno uz naknadu koju privredno društvo treba mesečno da mi isplaćuje. Da li po navedenom osnovu ja, kao fizičko lice imam neke poreske obaveze?

U slučaju kada fizičko lice – vlasnik jednočlanog privrednog društva (društva sa ograničenom odgovornošću) izvrši prenos uz naknadu svog udela od 100% u kapitalu privrednog društva drugom pravnom licu, koj (udeo) je pre prenosa imalo u svom vlasništvu neprekidno najmanje deset godina, pri čemu je u toku tog perioda vršeno povećanje osnovngo kapitala privrednog društva pretvaranjem neraspoređene dobiti u osnovni kapital, ali nije dolazilo do promene procenta učešća u kapital