Prvo i osnovno kada je u pitanju obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase je da svako lice koje u okviru svoje delatnosti vrši promet dobara i usluga fizičkim licima, radi zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstava, ima obavezu evidentiranja prometa preko fiskalne kase.

Pitanje: U kom slučaju je potrebno obezbediti rešenje o odobrenju, a kada građevinsku dozvolu za radove na postojećem objektu?

Odredbom člana 6. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 80/02−dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14−dr. zakon, 142/14, 91/15− autentično tumačenje i 112/15 - dalje: Zakon) propisano je da je osnovica poreza na dobit pravnih lica oporeziva dobit.

Ulaganja u tuđu nepokretnost predstavlja specifičnu vrednost imovine koja nastaje kao posledica ulaganja zakupca u iznajmljeni objekat u skladu sa ugovorom o  zakupu. Pravilnik o kontnom okviru („Sl.glasnik RS“ br. 95/2014) predvideo je mogućnost da se ulaganja na tuđu nepokretnost može evidentirati u poslovnim knjigama.

Promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva koji obveznik PDV vrši drugom obvezniku PDV, definisano je članom 9. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 108/2016 i 7/2017 - usklađeni din. izn. – dalje: Zakon).

Pitanje: Preduzetnik je na osnovu kupoprodajnog ugovora stekao deo neporketnosti u vidu neizgrađenog stambenog objekta „objekat u fazi gradnje“, i sopstvenim sredstvima je finansirao kompletno unutrašnje završno-zanatske radove o čemu poseduje dokaze (dokumentaciju). Isto tako preduzetnik je stan opremio nameštajem. Preduzetnik je tako opremljen stan prodao. Ulaganje u opremanje stana je uticalo na visinu prodajne cene nepokretnosti. Kako u konkretnom slučaju utvrditi kapitalni dobitak?

U članu 272. stav 1. Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon i 5/2015 – dalje: Zakon), definisano je da se dividenda može plaćati u novcu ili u akcijama društva, u skladu sa odlukom o isplati dividende. To znači da drugi oblici plaćanja dividende na osnovu zakona nisu dozvoljeni. U druge oblike plaćanja ubrajamo prenos prava svojine na nepokretnosti ili prava svojine na nekom drugom dobru.

U Zakonu o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br.

U članu 1. Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti ("Sl.